…

Moj me život trenutno podsjeća na scenu iz filma Hadersfild u Kovinskoj bolnici koju Glogovac počinje rečenicom “Prst medicinske sestre pritiska prekidač i svetlo se pali svakoga jutra tačno u 5:45….” E tako otprilike i ja ustajem. Navijem 5 alarma, ustanem na zadnji. Jedva se nekako dignem i uglavnom dolazim 15 minuta ranije na pos'o. Sem ponedjeljkom kada kasnim 15 minuta uvijek. Pijem kafu od 7-8. U 8 navodno krenem nešto da radim, napišem poneki dopis i saglasnost, protokolišem par predmeta, iskopiram ponešto… U 9:30 otvorim forum, napišem par postova. U 10 idem jesti. Tu se usput iznerviram jer imam pola sata da jedem i najjradije bi pošutao ono što jedem. Vratim se s pauze, odem u finansije da tražim virmane koje nisu dostavili. U 12 ja pauza za kafu ali ja ne pijem kafu. Kaže kolegica ‘Ti nisi druželjubiv jer ne piješ kafu s nama”. Okej, rekoh, nisam druželjubiv, to sam ti i ja mogao reći, ali kakve veze ima kafa s tim? Ušuti žena. Inače, danas sam joj pomogao da uradi nekog posla jer fakat nije mogla da stigne. Ovi ostali, koji duže rade s njom samo govore ‘Nije to moj pos'o’. A svaki dan piju kafu s njom. Do pola 3 uglavnom završim sve i onda čekam pola 4. Nemam fb, ig i ne mogu tako ubijati vrijeme pa skinem par knjiga s neta i čitam do pola 4. I tako svaki dan. Ponekad, kad se objavi javni poziv, po par sati ljudi zovu na telefon. Danas, konkretno. Krep'o sam, umal jednu ženu ne otjerah u pm ali sam svoj seljački mentalitet nekako obuzdao. I sad odoh po 853ći put gledati “The Way Back”….